Obrazovni vodič o ishrani i dijabetesu u školama

Alat za informisanje o dijabetesu u školama

 

Светски дан борбе против шећерне болести
14. новембар 2019. године


Дијабетес типа 1
Око 10% свих оболелих од дијабетеса има дијабетес типа 1.
Дијабетес типа 1 је изазван аутоимуном реакцијом код које одбрамбени систем тела напада ћелије које производе инзулин. Као резултат тога, тело производи врло мало или нимало инзулина. Тачни узроци ових разлога још нису познати, али су повезани са комбинацијом генетских и животних услова.
Дијабетес типа 1 може утјецати на људе у било којем добу, али обично се развија код дјеце или младих. Људима са дијабетесом типа 1 потребне су свакодневне ињекције инсулина за контролу нивоа глукозе у крви. Ако људи са дијабетесом типа 1 немају приступ инсулину, умреће.
Фактори ризика за дијабетес типа 1 се још увијек истражују. Међутим, имати члана породице са дијабетесом типа 1 мало повећава ризик од развоја болести. Фактори из окружења и изложеност неким вирусним инфекцијама такође су повезани са ризиком од настанка дијабетеса типа 1.
Тренутно дијабетес типа 1 се не може спречити. Окидачи за животну средину за које се мисли да генеришу процес који резултира уништавањем ћелија које производе тело инзулин још увек се истражују.


Дијабетес типа 1 укључује:
• Ненормална жеђ и суха уста
• Изненадни губитак тежине
•Учестало мокрење
• Недостатак енергије, умор
• Стална глад
•Замагљен вид
Дијагностицирање дијабетеса типа 1 може бити тешко па ће бити потребни додатни тестови за потврду дијагнозе.

Лечење дијабетеса типа 1
Особе са дијабетесом типа 1 захтевају свакодневно лечење инсулином, редовно праћење глукозе у крви и здрав начин живота да би ефикасно управљали својим стањем.

Инсулин
Сви људи са дијабетесом типа 1 морају да узимају инсулин да би контролисали ниво глукозе у крви. Постоје различите врсте инсулина у зависности од тога како брзо делују, када постижу врхунац и колико трају. Инсулин се обично испоручује помоћу шприцева, инсулинске оловке или инсулинске пумпе.

Врсте инсулина:
• Брзо делујуће: обично се узима пре или уз оброк. Ови инсулини делују веома брзо тако да ограничавају пораст шећера у крви, што следи једење. Неопходно је избегавати предозирање како би се смањио ризик од ниског шећера у крви (хипогликемија). Инсулини који брзо делују укључују Аспарат, Глулисине, Лиспро.
• Кратко делујуће: обично се узима пре јела. Ови инсулини се такође називају и нормални или неутрални. Они не делују тако брзо као брзо делујући увреди и зато могу бити прикладнији код одређених људи. Инсулини кратког деловања укључују Ацтрапид, Хумулин Р, Инсуман Рапид.
• Средње дејство: често се узима заједно са кратко делујућим инсулином. Инсулини са средњим деловањем почињу да делују у току првог сата убризгавања, након чега следи период вршне активности који траје до 7 сати. Инсулини са средњим деловањем укључују Хумулин НПХ, Протапхане, Инсулатард.
• Дуго делујући: инсулини који се непрестано ослобађају и могу трајати у организму до 24 сата. Обично их се узима ујутру или увече, пре одласка у кревет. Инсулини дугог деловања укључују Детемир и Гларгине.

Два уобичајена плана лечења инсулином укључују:
• Два пута дневно инсулин: употреба инзулина кратког и средњег деловања.
• Базални режим болуса: инзулин кратког дејства уз главни оброк (обично три пута дневно) и инзулин средњег деловања који се даје једном или два пута дневно (увече или ујутру и увече).

Самонадгледање
Особе са дијабетесом којима треба инзулин морају редовно да провере ниво глукозе у крви, како би информисали о дозирању инсулина. Само-праћење глукозе у крви (СБМГ) назив је процеса испитивања глукозе у крви код особа са дијабетесом код куће, у школи, на послу или негде другде. СМБГ помаже људима који болују од дијабетеса и њиховим здравственим радницима разумију како им ниво глукозе у крви варира током дана, тако да се њихово лечење може у складу с тим прилагодити. Оболелим од дијабетеса типа 1 обично се саветује да мере ниво глукозе у крви најмање четири пута на дан.

Здрава исхрана
Здрава исхрана - знати шта и када јести - важан је део управљања дијабетесом, јер различита храна различито утиче на ниво глукозе у крви. Здрава исхрана за све особе са дијабетесом укључује смањење количине калорија ако имате прекомерну тежину, замену засићених масти (нпр. сира, маслаца) незасићеним мастима (нпр. ораси, маслинова и биљна уља), једење дијеталних влакана (нпр. воће, поврће, интегралне житарице) и избегавање употребе дувана, прекомерног алкохола и додатног шећера.

Физичка активност
Редовна физичка активност од суштинског је значаја за помоћ у одржавању нивоа глукозе у крви. Најефикаснија је када укључује комбинацију аеробних (нпр. пливање, бициклизам) вежби и отпора, као и смањења времена проведеног у неактивности.

 


 

Dijabet 2017 Dijabet 2018

 

Dijabet 2018