У понедељак 02.10.2017. год. на одељењу гинекологије и акушерства имали смо прилику да угостимо вршњачку саветницу за дојење Јелену Тимотијевић из удружења Родитељ. Она је одржала радионицу на тему дојења којој су поред трудница присуствовале и медицинске сестре (педијатријска, акушерска, нутрициониста, физиотерапеут) које држе школу за труднице у нашој болници. Том приликом мајкама је истакнут значај дојења као и предности које оно пружа. |
Дојење представља једини природни начин исхране човека. Постоји доста разлога зашто треба дојити дете. Биохемијски састав мајчиног млека је прилагођен природним потребама новорођенчета, као и особинама његовог дигестивног и метаболичког система. Мајчино млеко делује превентивно на развој гојазности, алергијских болести, дијабетеса, карцинома и малигнитета код деце. Подстиче емоцијалну везу између мајке и детета и представња свакако најјефтинији начин прехране.
Фазе лучења мајчиног млека подразумевају лучење колострума, прелазног млека и на крају зрелог млека. Колострум садржи више беланчевина, антитела, мање масти и угљених хидрата. Жуте је боје, прозиран услед веће количине каротена, витамина А, а има и мање соли и имуноглобулина. Потпомаже у првим сатима лакше пражњење црева и испуштање прве столице новорођенчета- меконијума. Прелазно млеко има више масти и угњених хидрата, беланчевина и имуноглобулина као и липосолубилних витамина. Лучи се у току прве две до три недење по порођају. Након тога долази зрело млеко, укупне калоријске вредности 68 ккал/ 100 мл. На крају подоја садржи више масти, те дојку треба празнити до краја због скривеног млека. Зрело млеко има мање казеина, а више протеина сурутке. Садржи мање алергена и има три пута мање беланчевинама па је прилагођено осмотском оптерећењу бубрега одојчета.
Искористљивост масти из мајчиног млека је и до 90% за разлику од крављег где је искористљивост до 60%. Мајчино млеко саджи вишеструко незасићене масти које су неопхподне за развој мијелина, ЦНС-а и структура ока. Лактоза представња главни угњени хидрат и даје већу слаткоћу него кравље. Поспешује апсорпцију калцијума, а стварајући оптималну средину у цревима омогућава раст и потребних цревних бактерија (Lactobacilus bifidus). Витамини, минерали и олигоелементи нису довољно заступљени али им је искористљивост значајно већа у односу на кравље.
Контраиндикације од стране мајке за дојење су веома ретке: карцином дојке, постпартална психоза, тешка обољења која исцрпљују мајку (срчана инсуфицијенција, уремија, хепатична инсуфицијенција), инфекције мајке, поједини лекови или наркотици које мајка користи. Контраиндикације од стране детета су метаболичке болести као што је галактоземија, фенилкетонурија, болест мириса урина на јаворов сируп, урођена дефицијенција лактозе, хиперлипидемија тип 1, абеталипопротеинемија, поремећај оксидације дуголанчаних масних киселина.
Жутица код деце на природној исхрани може бити рана коју карактеришенизак калоријски унос детета у првим данима по рођењу и захтева праћење и већи калоријски унос неонатуса. Касна жутица је права лактацијска жутица, а јавља се од 7-10 дана због присуства инхибитора у мајчином млеку. Прати се и не прекида дојење док укупни билирубин не буде био већи од 300 umol/L.
У ситуацијама када мајка жели да доји, могућност чувања претходно измлазаног млека на собној температури је до 4h, у фрижидеру на +4 ̊C до 8 дана, у замрзивачу на -15 ̊ C до 14 дана, а у замрзивачу на -18 ̊ C при константној температури до 6 месеци.
Временом су уочене велике предности природне исхране новорођенчета на психички развој и социјализацују детета, а такође се спознала и неупоредиво већа храњива вредност мајчиног млека у односу на адаптиране млечне формуле. |
